Unutra ili napolje: Koje voće i povrće ide u frižider?
Sveže voće i povrće snabdeva nas važnim vitaminima i hranljivim materijama. Međutim, samo mali broj ljudi ima mogućnosti i vremena da svaki put pre kuvanja kupi tačno one namirnice koje su mu potrebne za određeni obrok. Zato je pravilno čuvanje voća i povrća neizostavan deo svake kuhinje u kojoj se redovno pripremaju sveži obroci.
Onaj ko nema veliku ostavu, često je sklon tome da sveže namirnice jednostavno stavi u frižider. Na kraju krajeva, hladnoća sve održava svežim duže vremena. Nažalost, to je zabluda. Mnoge vrste voća i povrća nisu pogodne za čuvanje u frižideru, dok je drugima, pak, neophodna hladnoća kako se ne bi odmah pokvarile. Ipak, pravilno skladištenje voća i povrća u frižideru nije previše komplikovano ukoliko se poštuje nekoliko osnovnih pravila.
Zašto je pravilno čuvanje u frižideru ključno
Neke vrste voća i povrća traju duže i zadržavaju intenzivniji ukus kada se pravilno čuvaju u frižideru. Prednost je očigledna: baca se manje hrane, što je dobro za tvoj novčanik, ali i za životnu sredinu. Samo u Nemačkoj se svake godine po osobi baci oko 82 kg hrane – a pokvareno voće i povrće čini znatan deo toga. Još jedan plus pravilnog skladištenja: mnogi vitamini i druge hranljive materije osetljivi su na svetlost i temperaturu, pa se usled pogrešnog čuvanja brzo izgube.
Etilen i njegova uloga u čuvanju voća i povrća
Svako ko se bavi rokom trajanja i procesom zrenja voća i povrća, pre ili kasnije susreće se sa temom etilena. Etilen je gas koji pokreće proces zrenja i na taj način uzrokuje brže kvarenje onih vrsta voća i povrća koje sa njim dođu u kontakt. Kupus je posebno osetljiv na etilen i ima znatno kraći rok trajanja. Voće i povrće koje ispušta posebno mnogo etilena, pa bi ga stoga trebalo čuvati što više odvojeno od ostalih namirnica, obuhvata na primer:
- Jabuke
- Avokado
- Banane
- Kruške
- Brokoli
- Krastavce
- Krompir
- Kivi
- Praziluk
- Nektarine
- Breskve
- Šljive
- Paradajz
Dejstvo etilena se naravno može iskoristiti i u sopstvenu korist: na primer, zrela jabuka se može staviti pored zelene banane kako bi se ubrzao proces njenog zrenja.
Pravilno čuvanje povrća u frižideru
Pre svega lisnato povrće, poput spanaća, ima koristi od čuvanja u frižideru. Međutim, i druge vrste povrća najduže ostaju sveže i hrskave na niskim temperaturama. Klasici među povrćem, poput paradajza, često se pogrešno drže u fioci za povrće. Ipak, oni pate na niskim temperaturama i svoju aromu najbolje razvijaju kada se čuvaju na umerenim temperaturama.
U frižider idu:
- Artičoke
- Lisnate salate (zelena salata, matovilac, ajsberg salata)
- Karfiol
- Boranija
- Brokoli
- Grašak
- Mladi luk
- Kupus (crveni, prokelj, beli, kineski)
- Keleraba
- Blitva
- Rotkvice
- Cvekla
- Celer
- Špargla
- Spanać
U frižider NE idu:
- Plavi patlidžan
- Krompir
- Tikva / bundeva
- Šargarepa
- Paradajz
- Tikvice
- Crni luk
Šparglu pre odlaganja u frižider treba umotati u vlažnu krpu. Salate koje i dalje imaju koren mogu se održati svežim još duže pomoću male posude sa vodom. Pri tome je važno da listovi ne leže u vodi – inače će se pokvariti.
Pravilno čuvanje voća u frižideru
Za voće važi zlatno pravilo: egzotično voće poput manga voli toplotu i zato ne bi trebalo da se čuva u frižideru; domaće voće, naprotiv, dobro podnosi hladnoću. Jabuke se mogu čuvati i u frižideru i na sobnoj temperaturi. Kod koštuničavog voća presudan je stepen zrelosti: zreli plodovi idu u frižider i treba ih što pre pojesti – dok je za voće koje tek treba da dozri najbolje da stoji na sobnoj temperaturi.
U frižider idu:
- Jabuke
- Bobičasto voće (jagode, maline, kupine)
- Kivi
- Rabarbara
- Koštuničavo voće (kajsije, trešnje, breskve, šljive)
- Grožđe
U frižider NE idu:
- Ananas
- Banane
- Mango
- Pomorandže
- Papaja
- Limun i ostalo citrusno voće
Pravilno pakovanje i čuvanje isečenog voća
Voće se ne čuva uvek ucelo odmah nakon kupovine. I isečeno voće nalazi svoje mesto u frižideru. Bilo da je u pitanju priprema za jutarnji musli ili ostatak od pečenja voćnog kolača: kako bi isečeno voće trajalo što duže, presudno je pravilno pakovanje i čuvanje.
- Isečeno voće treba čuvati u dobro zatvorenoj posudi ili prekriveno providnom folijom.
- Što je manje dodatne vlage u posudi, to je manji rizik od pojave buđi. Zato posude i kutije pre upotrebe moraju biti dobro osušene.
- Jabuka isečena na četvrtine ili osmine može se spojiti pomoću gumice. Tako će isečeni delovi imati manje kontakta sa vazduhom.
Limunov sok protiv promene boje
U kontaktu sa kiseonikom, na isečenim delovima voća često nastaju ružne, smeđe mrlje. One nemaju nikakve veze sa kvarenjem, ali ne deluju nimalo primamljivo. Da bi se izbegla ova promena boje, pomaže da se voće poprska sa malo limunovog soka.
5 saveta za dužu svežinu
Savet 1: Ukoliko je moguće, voće i povrće treba čuvati odvojeno. Različite potrebe namirnica i ispuštanje etilena čine zajedničko čuvanje lošom idejom.
Savet 2: Bobičasto voće u idealnom slučaju treba čuvati u foliji i paziti da se plodovi što manje dodiruju. U suprotnom, spore buđi mogu se brzo proširiti.
Savet 3: Voće i povrće bi, po mogućstvu, trebalo prati i seći tek neposredno pre jela, kako bi se maksimalno produžio rok trajanja.
Savet 4: Povrće poput šargarepe ili rotkvica ostaje duže sveže ukoliko mu se odstrani zeleno lišće.
Savet 5: Crni luk bi uvek trebalo čuvati potpuno odvojeno, jer mnoge vrste voća i povrća brzo upijaju njegov miris.
